I kobni doðe dan da sreæu nam pomuti,
Oproštaj tvoj i moj i rijeka suza vrelih.
Na mojoj ruci šal, samoæu srce sluti,
Iz mog života sad ideš ti.

A proðe život sav u ljubavi sa tobom,
Za spomen osta šal i bol u duši mojoj.
Ja ne znam što æu sad uèiniti sam sa sobom,
Kad kuæa tuge sad naš je dom.

Anðela, Anðela, znaj kad budeš daleko,
Tvoga e sunca sjaj isto da me grije!
Anðela, Anðela znaj da èeka te netko,
I da ti vjeruje još više nego prije.